Nije slučajno da sam pokrenula temu “dokolica” pred odlazak na odmor. Poziv za putovanje po prvi put probudio mi je neveselost. Moja reakcija me je iznenadila. No eto i to se dešava, nije mi se odlazilo iz grada. U kofer sam pored stvari spakovala i dva pitanja: “Umem li da dokoličarim i da li sam zaboravila šta dokolica znači?”
Bez volje, plana i očekivanja otišla sam na neplaniran odmor da tražim odgovor.
Kad god sam na planini aktivira se filozofija, iskoristim to vreme da promislim o trenutnom stanju stvari u životu. Na odmoru uglavnom kupujem novine i časopise. Čitam, šetam i posmatram svet oko sebe. Posmatram i sebe u svetu. Ne znam šta bi Aristotel rekao na moje filozofske misli i teme. Ostaje mi da verujem, kvalitetno bi se razmenili.
Dokolica
Za mene predstavlja vreme u kom bez prekida mogu biti sa sobom. Slobodno vreme koje podstakne razigranost, probudi maštu. A znamo već, mašta može svašta. Podseća me još i na letnji raspust. Prisetila sam se kako sam kao mlađa volela da dokoličarim. Sećam se scene, ležim nogu podignutih u vis, jedini pokret koji je vidljiv je pokret stomaka, gore-dole dok uzimam i izbacujem vazduh. Pogledom usmerenim ka gore, deluje, čekam plafon da mi se sruči na glavu. Te magične trenutke uglavnom je prekidala mama kad uđe u sobu da traži stvari za pranje. Sada sa ove distance, čini mi se da je ulaskom u sobu želela samo da prekine moju razbribrigu. Uvek je koristila tu priliku da izgovori:
“Opet dangubiš! Bolje bi ti bilo da ustaneš i počeneš da radiš nešto pameto.” Potom bi nastavila pogledom da traži plen, onda bi počela da skuplja garderobu sa stolice, na posletku bi bez reči žustro za sobom zatvorila vrata. Volela sam da je ispratim rečima: “Mama raspust je. Ne dangubim u miru ležim. Dokoličarim, pusti me! I samo da znaš, opet si uzela da pereš čiste stvari. Ostajem da ležim i pratim zvuk sinfonije koju majka izvodi uz pomoć šerpi, lončića i poklopčića dok priprema nedeljni ručak. Lepota, zar ne?
Ovo sećanje probudilo mi je razigranost, nije slučajno došlo. Ništa u naš prostor ne ulazi slučajno. Baš sve ima svoje zašto je tu, zašto se pojavilo?
Dokolica je neophodnost, čar je svakog odmora.
Živi se užurbano, mir, tišina i nerad mnogim ljudima su neprijatni, skoro pa neprirodni. U ovom veku konstantne razmene informacija, kretanja i kašnjenja sa obavezama, dokolica je postala veština kojom je ovladao mali broj ljudi. Iako je ova reč sinonim za lenjost i besposličarenje iskonsko značenje dokolice je u potpunoj suprotnosti sa savremenim tumačenjem reči.
Dokolica je susret sa sobom, svojevrsna forma mira i tišine. To su oni trenuci u kojima deluje kao da ništa ne radimo, a zapravo se baš tad dešavaju važne stvari. Dešavamo se mi sami sebi. Dešavamo se i drugima koje su oko nas, volimo i koji nas vole.
Dokolica i odmor idu ruku pod ruku zajedno. Služe da se oporavimo fizički, mentalno, emotivno i duhovno. Kada se prepustimo neopterećenom promišljanju, mašti. Kada pustimo misli da nesputano lutaju, baš u tom trenutku dokolica postaje izvor inovacije i sreće.
Za nekog je dokolica naučna fantastika. Za nekog vreme u kom ne radi ništa. Za nekog drugog je prilika. A za nekog je to fjaka. Sve u svemu svakom od nas treba odmor i izmeštanje iz uobičajenog ritma koje daje dokolica.
Dokolica je izvor dobre energije.
Da rezimiram, dokolica je slobodno vreme bez moranja i radnih obaveza. Izvodi se slobodnim stilom, dok na izgled ne činiš ništa. Pravi način, a ni uputstvo za dokoličarenje ne postoji. Jednostavno to je opuštanje i dangubljenje, kako neki vole da nazovu to vreme u kom se živi bez spontano bez plana i programa. Dokoličarenje je antistres terapija.
Sa jednog odmora sam došla, vraćam se u radne tokove dok se u neizdržu spremam za odmor koji duže vreme planiram. Na to putovanje idem sa idejom da uživam. Po ceo dan da gledam u more, jedrenje i skupljam školjke. Hoću da se potpuno predam dokolici. Idem da pustim da me vozi dan. Staviću taj odmor u kratak film Letovanje iz perspektive jedne dokoličarke.
Hoću da budem sama i uživam na svoj način. Slobodnim stilom na scenu izlazi sloboda. Trosten Veblen.
MK
