Kad god u kontaktu s ljudima spomenem navike, većina odmah pomisli na nešto loše – kao da su navike prokleta stvar s kojom vodimo neprestanu borbu. Prvo krenu da nabrajaju ono čega bi voleli da se oslobode: pušenje, kasni obroci, grickanje različitih grickalica, predugo zadržavanje uz telefon… Zbog toga mi deluje da većina ljudi navike doživljava isključivo kao teret koji donosi mučenje.
Ali, da li su navike zaista samo loše?
U trenutnoj situaciji, kada studenti pokreću promene i kada se na ulicama vodi borba za bolje društvo, sad kada je glavna tema kada i gde šetati, možda je pravo vreme za jedno drugačije generalno čišćenje – ne samo prostora i kuće, već i obrazaca koji nas koče, kako pojedinačno, tako i kao društvo u celini.
Dobar je trenutak da preispitamo svoje obrasce ponašanja, posebno one koji nas sabotiraju. Kada već svedočimo velikim promenama, hajde da iskoristimo ovaj talas energije i stanemo pred crtu zone komfora.
Srbija ovih dana emotivno ključa. Ventili su se odvrnuli, suze teku, a ljudi osećaju sreću, tugu i olakšanje u isto vreme. Kao da kolektivno izlazimo iz trpnog stanja. Povika sa ulica, osećaj zajedništva, želja za promenom – sve to budi snagu, ali i paniku kod onih koji nisu spremni da se odreknu starog. Ovo je trenutak u kojem se brišu granice, i to samo može značiti jedno – generalno čišćenje je u toku.
Isto važi i za naše lične navike. Svako za sebe bira da li će ga rutina koju živi podržavati ili gušiti. Navike nisu neprijatelj – one su alat. One mogu biti nešto što nam pruža zdravlje, uspeh, mir, stabilnost, ali i nešto što nas uvlači dublje u iscrpljenost, haos i nezadovoljstvo. Ako znamo da nas neke navike sputavaju, zašto ih je tako teško promeniti?
Zato što mozak voli prečice.
Navike nastaju kroz ponavljanje i asocijaciju – mozak voli automatizovane radnje jer štede energiju. Kada nešto često radimo u određenom kontekstu, to postaje nesvesni deo rutine. Na primer:
Uz jutarnju kafu – cigarete.
Pred spavanje – telefon.
Kada smo pod stresom – slatkiši.
Na putu do kancelarije – doručak u pekari.
Posle izlaska – brza hrana uveče.
Mozak povezuje ove radnje sa trenutnim olakšanjem, beleži ih kao korisne i ponavlja ih po automatizmu.
Zašto biramo lakši, ali lošiji izlaz?
Kada se suočimo sa stresom, anksioznošću ili bilo kakvom unutrašnjom nelagodom, mozak prirodno traži najlakši način da povrati balans. Problem je što najlakše nije uvek najbolje. Tako instant olakšanje postaje zavisnost.
Kada pojedemo nešto slatko, popijemo alkohol, zapalimo cigaretu ili besciljno skrolujemo, dobijamo trenutni osećaj olakšanja. Dopamin se oslobađa, stres popušta i mozak beleži: “Ovo pomaže!” Dugoročno, ove navike ne rešavaju uzrok problema – samo ga privremeno maskiraju, stvarajući začarani krug u kojem brzo olakšanje postaje dublji problem.
Mozak bira komfor, a promena zahteva trud i odolevanje otporu.
Uvođenje novih, korisnih navika – kao što su zdrava ishrana, jutarnja šetnja, molitva – zahteva voljni napor. A mozak se prirodno opire promenama, jer one troše više energije. Kada smo pod stresom, volja nam slabi, pa je lakše vratiti se starim obrascima nego ulagati trud u stvaranje novih. Na primer, lakše je ostaviti sudove u sudoperi nego ih odmah oprati. Lakše je posegnuti za telefonom nego provesti minut u tišini i sabrati misli.
Navike su deo identiteta
Ako godinama koristimo loše navike da “umirimo” stres, one postaju deo našeg identiteta. Čak i kada shvatimo da nam ne koriste, strah od promene može nas zadržati u poznatom obrascu. Važno je znati, promene ne moraju biti teške i radikalne, niti trebaju biti nešto što izaziva “gušenje”. Ne moraš se odreći jutarnje kafe, ali možeš prestati da je piješ uz cigarete. Ne moraš izbaciti ništa, ali možeš dodati nešto novo i korisno – suplementi, više sna, trening.
Moj predlog kako sticati navike koje rade za ličnu dobit
Osvestiti koji obrasci ponašanja su prisutni – Kada shvatimo kako i zašto ponavljamo određene radnje, lakše ih je prekinuti. Ako ne možeš samostalno prepoznati i sa njima se izboriti, potraži stručnu pomoć.
Uvesti male, održive promene – Umesto radikalnog odricanja, postepeno uvoditi zdrave alternative.
Umesto cigarete uz kafu – kafa u miru, bez cigarete.
Umesto telefona pred spavanje – knjiga ili razgovor sa partnerom.
Umesto grickalica – zdraviji obrok u određeno vreme.
Umesto teške hrane uveče – šetati ili se istezati.
Pronaći dublji motiv – Navike se lakše i trajno menjaju kada postoji snažan razlog. Ako znaš zašto želiš promenu, lakše ćeš se nositi sa izazovima tokom procesa odvikavanja od starog i navikavanja na novo.
Vežbati doslednost – Svaka promena je teška u početku, ali uz ponavljanje postaje novi automatski obrazac koji zahteva adaptaciju na nov identitet. Budi nežna prema sebi, orhabruljuće, strpljivo i polako tokom adaptacije na novo.
Navike nisu naš neprijatelj, niti su nešto čega se moramo otresti. Ne moraju biti gadna strana persone, navike su alati koji nam pomažu na putu ostvarivanja ciljeva. Ne može biti nešto što se nema, jer svako ima svoje rutine i navike, važno je da prihvatimo ako ih mi ne kontrolišemo, one će kontrolisati nas.
Zato, sledeći put kada se suočiš sa stresom, pa posegneš za nečim što znaš da pozitivno ne doprinosi, zapitaj se:
Da li ovo radim da sebi pomognem ili samo da na trenutak pobegnem od neprijatnosti?
I najvažnije – navika jeste nešto što je obaveza jeste i odgovornost prema sebi. Nije gadna, ona je način da komuniciramo svoj odnos prema sebi i životu. Naše navike su jedan od načina da sebi život učinimo lakšim, boljim i ispunimo ga lepim osećanjima.
Dakle, moje pitanje: šta biraš da radiš danas?
Za kraj podsetiću te,
Da možeš kroz 12-nedeljni individualni rad sa mnom uvesti red – u svoj orman, dom, stil, potrošačke navike ili bilo koji segment svog života – piši mi i zajedno ćemo pronaći način da tvoje navike počnu raditi za tebe i u tvoju korist tako da postaveš bolja verzija sebe.
