Za nas piše Vladimir Zujović – psiholog
U vremenu u kojem su zastupljena i u ponudi dostupna brza rešenja u različitim oblastima života od presudne važnosti je razumeti koliko je bitno da se svaki pojedinac edukuje na temu mentalnog zdravlja kako bi u datom trenutku uspeo da za sebe napravi pravi izbor i potraži adekvatnu pomoć. Laičko traženje i prihvatanje pomoći, može na prvu loptu delovati primamljivo i magično svako bi voleo da za svoj problemn pronađe “brzo rešenje”, pitanje je: koliko je to zaista realno?
Živimo u vremenu tehnologije u kojem se zadovoljenje potrebe dobija na jedan klik.
Društvo se adaptiralo na tu opciju, međutim ako se ozbiljno pristupa i razmišlja o rešenju problema mentalnog zdravlja na duge staze neophodno je da svako nauči da napravi razliku u nivou stručnosti određene osobe, kako bi bez greške znao kada kome treba da se obrati i za koju vrstu pomoći. Mnogi aspekti života u Srbiji, u kojoj živimo, su prilično haotični. Sam sektor mentalnog zdravlja je dosta neuredjeno područje. Na žalost nismo dovoljno edukovani u toj oblasti. Nedostatak svesnosti o samoj neuredjenosti kao i tome kako bi sve to trebalo da izgleda može dovesti do ozbiljnih komplikacija.
Kako sebe ne bi doveli do ozbiljnih problema, koji se odnose na bolesti duše, tela i uma potrebno je edukovati se o razlikama profesija u sektoru mentalnog zdravlja. Svakom treba biti jasno, nije sve za svakog, nije svako za sve. Kada je u pitanju mentalno zdravlje nedostatak informacija može dovesti zaista do ozbiljnih posledica. A produkt ovakvog nemara se kasnije ogleda u nezadovoljstvu individue, vođenju neispunjenog života, i na kraju osećaja totalnog promašaja koji vodi u još dublje komplikacije. Da bi došli do znanja kada kome treba da se obratimo za pomoć u nastavku teksta navešću neke od osnovnih razlika izmedju profesija u oblasti mentalnog zdravlja, koja struka je za šta zadužena i na koji način.
Nadam se, da će nakon ovog teksta, postati jasno u kojim situacijama i teskobama koju pomoć i od koga tražiti, na taj način sprečiti neželjene komplikacije.
Pa da krenemo:
Psiholog – Osoba koja je diplomirala na fakultetu za psihologiju, trajanje 4. godine.
Diplomirani psiholog, sme po zakonu da obavlja sledece poslove:
HR menadžer, psiholog u školama i zdravstvenim ustanovama, psihološki savetnik. Istraživač javnog mnjenja, savetnik u kampanjama, savetnik za internu komunikaciju, naučni istraživač, psiholog u socijalnom radu, psiholog politike i društva. itd.
Psihološka ispitivanja (individualna i grupna), psihološke tretmane i savetovanja.Korišcenje baterije testova zasnovanih na psihološkoj nauci i struci.
Diplomirani psiholog, ne sme po zakonu da obavlja sledece poslove:
Ne sme da prepisuje farmakoterapiju (lekove) Ne sme da sprovodi psihoterapiju, ili bilo koju vrstu terapiju za koju nije završio odredjenu specijalizaciju za odredjeni modalitet (pravac psihoterapije).
Psihijatar – Osoba koja je diplomirala na fakultetu za medicinu (u trajanju od 6. godina) i završila specijalizaciju iz psihijatrije (u trajanju od 3. godine).
Psihijatar/Lekar, po zakonu sme da obavlja sledeće poslove:
Da vrši dijagnostiku medicinskih problema u domenu psihičkih tegoba (putem razgovora i lične opservacije).
Tegobe se dele na dve podele:
Psihoza – teška mentalna oboljenja (izmenjena percepcija realnosti). Pacijenti su nesvesni svojeg poremećaja
Neurotični poremećaji – depresija, panični poremećaji, fobije, anksioznost, itd.
Pacijenti su svesni problema, ali im treba pomoć.
Da prepisuje farmakoterapiju (lekovi za određene psihičke poremećaje).
Psihijatar/Lekar, po zakonu ne sme da vrši sledeće poslove:
Da sprovodi psihološke testove zasnovane na psihološkoj nauci i struci
Da sprovodi psihološki savetodavni rad.
Da sprovodi bilo kakav vid psihoterapije ili terapije, a da nije prethodno završio neku od specijalizacija za određen modalitet (pravac psihoterapije).
Psihoterapeut – Osoba koja je diplomirala na jednom od fakultetu za društveno – humanističku nauku, trajanje 4. godine (psihologija, sociologija, pedagoški, itd) I završila specijalizaciju za određen modalitet (pravac psihoterapije) u trajajnu od 5-8. godina.
Psihoterapeut, sme po zakonu da obavlja sledeće poslove:
Da sprovodi psihoterapiju, individualnu i grupnu
Da sprovodi savetodavni rad (ako je uz specijalizaciju diplomirala psihologiju)
Korišćenje baterije testova zasnovani na psihološkoj nauci i struci.
Psihoterapeut, ne sme po zakonu da sprovodi sledeće poslove:
Da dijagnostifikuje medicinske probleme psiholoških tegoba
Psihoterapeut koji nije psihijatar ne sme da prepisuje farmakoterapiju
U okviru same psihoterapije postoje osnovna tri pravca
Psihodinamska terapija (psihoanaliza) Sama psihoanaliza se bavi nesvesnim procesima. Vraćanje u prošlost i analiza nesvesnih sadržaja. Najviše se zasniva na rane odnose sa majkom i ocem.
Kognitivno Bihevijoralna terapija (KBT) Bavi se mišljenjima i ponašanjima. Određene misli nas navode na odeređena ponašanja. Rad se sastoji u tome da promenom mišljenja možemo da promenim ponašanje i vice versa.
Humanisticke psihoterapije (Geštalt, Transakciona analiza, Konstruktivizam, Porodična, itd) Bave se upostavljanjem odnosa izmedju klijenta i terapeuta, u okviru koga postoji poštovanje, poverenje, i uvažavanje. Klijent se doživljava kao celovita osoba, kao osoba koja ima unutrašnje kapacitete da razreši životne probleme. Rad se sastoji u tome da se kroz odnos sa terapeutom ti kapaciteti i potencijali oslobode.
Mentalno zdravlje, paradoksalno, je nešto što ljude vodi do zdravlja i blagostanja u celosti, ali se ono uzima zdravo za gotovo. Postoji velika potreba za mentalnim zdravljem u našem društvu, a jako malo se informiše i osvešćuje oko toga šta to tačno znači mentalno zdravlje, kada treba otići i kod koga treba otići, kako bi se mentalno zdravlje u potpunosti uspostavilo i negovalo.
Velika većina ljudi je u otporu prema sopstvenom oporavku. Potreban je veliki iskorak iz zone komfora, iskorak iz svega što je do sada poznato. Ići u kontru sa tabuom koji društvo nameće i stvarno se baviti svojim mentalnim zdravljem na pravi način. Odvojiti malo vremena, izdvojiti delić finansija, i podeliti svoju muku sa profesionalcem je nešto što bi valjalo da svako od nas usvoji kao put ka oporavku, zdravlju i uspostavljanju zdravih navika, da bi kao rezultat dobili stabilne i produktivne individue, porodice i celokupno društvo.
