Naziv minimalizam prvi put vidimo početnom dvadesetih i tridesetih jer se smatra da je David Burljuk tada iskoristio baš ovaj izraz koji koristimo danas, za umetnički katalog Džona Grejama. Zapravo pravi zalet hvata tek nakon drugog svetskog rata, i najzad šezdesetih, dobijamo minimalizam, kao umetnički pokret. Nastao je u Sjedinjenim Američkim državama, sa idejom da se izađe iz kalupa zastarelog i strogo akademskog pogleda umetnosti, gde su teme vezane za religiju, politiku, kritiku društva, i da se pobegne od dramatizacije i preteranog ekspresionizma. Inspiraciju najviše crpi iz ruske avangarde, međutim ni kubizam, pop i konceptualna umetnost ne zaostaju.
Džon Grejam – Bela riba, 1930. Slika preuzeta sa sajta Artsy.net
Esencija je bila u tome da se stvaraju dela, slike, skulpture, muzika, sa estetskom vrednošću. Kembridžov rečnik i sam kaže da je minimalizam stil koji odiše jednostavnošću oblika, linija i formi, i neprevelikim dijapazonom materijala i boja. Preciznost i ponavljanje ukrasnih šema, čiste, nemešanje boje i industrijski materijali, davali su minimalizmu, njegov karakterističan oblik. Nema drugo značenje osim onoga što se vidi u delu.
Zahvaljujući Frenku Steli i “Crnim slikama”, minimalizam postaje inspiracija svima. Umetnici napuštaju prethodne pravce kojima su se bavili i istorijska izložba za ovaj pokret dešava se 1966. u Njujorku pod nazivom “Osnovne strukture”. Ovo postaje i prekretnica za istoriju umetnosti. Minimalizam kreće da se preliva i u druge umetnosti, ali i postaje filozofija.
Instalacija mladih američkih i britanskih skulptora, 1966. Slika preuzeta sa sajta Widewalls.ch
Tragovi minimalizma u modi, javljaju se takođe, u dvadesetim i tridesetim, ali kao koncept tada nije postojao do pojave Pjera Kardena i Iv San Lorana. Velika depresija, dovela je promene u modu. Tih tridesetih, žene su izašle iz korseta, ne treba im 7 različitih ljudi da zatežu uzice i pertle na sve strane, nameštaju krinoline. Ne treba im gomile trakica, pufnica, nakita. Odeća samo postaje jednostavnija. Ništa manje lepa, ali jednostavnija i funkcionalnija.
U periodu do šezdesetih, Rat dodatno utiče na smanjenje količine materijala koja se koristi, nekad ga nije bilo, uvodeći i zakonski akt o tome. Sva pažnja usmerena je ka aksesoarima. Jeftiniji su. Kasnije tokom pedesetih suknje dobijaju na volumenu, ali i silueta pencil suknje postaje sve popularnija. Same šezdesete i minimalizam, donose mini suknje, geometrijski dizajn materijala ili jednobojne komplete. Ti kompleti često su se sastojali iz haljine i blejzera. Dizajneri se trude da naprave praktičnu odeću. Tog trenutka nastala je legenda koja se i dan danas nalazi u svačijem garderoberu, ona koja ti olakšava život. Njeno visočanstvo, MALA CRNA HALJINA!
Koliko puta si ovo čula? Znam, puno. Ali gledaj sad, mala crna haljina, odgovarajućeg kroja, cipele bilo koje boje, i neki detalj slične boje, to je tri minuta posla. Za izlazak, za posao, za sve. Znam. Džeki Kenedi i njen stil, gurali su u prvi plan komplete i ozbiljnost, dok sa druge strane Odri Hepbern potencirala na svojoj unutrašnjoj princezi. Tvigi je pokazivala manekenske noge u miniću, a Dženis Džoplin nas je polako uvela u sedamdesete svojim hipi stilom i slojevima i drečavim bojama.
Odri Hepbern u Doručku kod Tifanija. Preuzeta sa fashionhistory.fitnyc.edu
Tektonski događaj “Osnovne strukture” je doneo još jedan novi koncept: Nije umetnik samo onaj koji je nešto fizički napravio, umetnik može biti i dizajner. Uzimaju se i aspekti ideje i prostora. Bitan je ukupan rezultat. Najveći uticaj na arhitekturu ostavili su kubizam i da stajl, kao i tradicionalni japanski stil. Neki smatraju da je Ludvig Mis van der Roe postavio temelje minimalizma u ovoj oblasti. Čak je i sam rekao da je minimalizam dao maksimalnu moć prostoru. I zaista je tako! On se trudio da poveća ambijent i prostoru pruži dodatni osećaj otvorenosti. Neke od karakteristika bile su i te čiste geometrijske forme, jednostavan materijal, čiste i prave linije, ponovljeni delovi odisali su redom i jedinstvom. Staklo, beton, kao materijali, a ne puno dekorativnih momenata, uzimaju maha, jer dozvoljavaju da se sve reši prosto, a izgleda prefinjeno i otmeno.
Ludvig Mis van der Roe – Nemački paviljon Barselona, 1930. Preuzeta sa designbuildings.co.uk
Staklo otvara prostor i pruža prirodnom svetlu mesto da nas probudi i pokrene. Danas, u urbanijim delovima grada možemo često da vidimo zgrade koje su cele u staklu, pogotovo poslovne. Moderne kancelarije imaju čak i zidove od stakla, i bez obzira koliko duboko u zgradi se neko nalazi, dozvoljavaju prirodnom svetlu da prolazi kroz njih. Takođe, stvara iluziju većeg prostora. Ali svakako kada je prostor osvetljen, deluje veće. Na sve to prozori od poda do plafona i malo viši plafon, navešće te da pomisliš i da si napolju.
Ako obratimo pažnju, sve je tako čisto, jednostavno, uredno, efektno, elegantno, prostrano.
Kada bih živela ovde prosto bi mi bilo žao da uznemirim RED. Ne možeš šolju kafe samo da staviš negde, ona ima svoje mesto ili štrči. Minimalistički stil, bilo da je reč o umetnosti, bilo da govorimo o stilu odevanja ili arhitektura, minimalizam u bilo kom stvaralačkom segmentu minimalizam je bezvremen, tu leži njegova “moć”.
Ako te minimalizam privlači i osećaš, želiš da kreneš putem oslobađanja životnog prostora od suvišnih stvari, klikni OVDE
