Društvene mreže, hvala vam na prostoru koji ostavljate da se zapitam za neke, a preispitam za druge stvari, i hvala vam što dozvoljavate da vidimo kako je neko dekorisao dom ili šta se nalazi u nečijem ormaru. Ali možda bi mogli da izbegnemo prljav veš? Bilo kako bilo, zagolicale ste mi radoznalost, taj život u kombiju, koliko je zapravo realan, i da li je to, u stvari, beg iz sistema?
Danas se, na primer, na Youtube otprema prosečno 720 000 sati sadržaja dnevno, odnosno 500 sati sadržaja svake minute. SVAKE MINUTE. Pošto se matematika i ja ne slažemo, računanje ovoga ostavljam nekome drugom, ali podatak sa Quorra foruma od pre pet godina kaže da bi vam trebalo otprilike šezdeset hiljada godina. Moj zaključak je, dakle, možete naći svašta. I našla sam, jako mnogo kreatora koji vloguju o svojim životima.
Kako mi je koncept minimalizma blizak, razmišljala sam, da li je kombi pravi smer?
Zahvaljujući društvenim mrežama i baš tome što možemo svakome ući u dom, ja sam ušla u kombi. U više njih. I dvema sestrama, i parovima, i samcima. Bilo je jako uzbudljivo, neke stvari su mi se svidele, neke baš i nisu. Pa da vidimo prvo šta mi se nije svidelo.
Svi ste sigurno videli slike, na nekoj društvenoj mreži, i kada ih gledate, a one pokazuju snove, magične, filmske trenutke, tera vas na prokrastinaciju. Dvorište su kanjoni i okeani koje gledaš iz kreveta i ništa se ne nalazi između vas, generalni osećaj bezbrižnosti, fleksibilnost, spontanost, svako jutro je nova avantura. Sloboda.
A da li je zaista?
Nekad je bilo tužno da kažeš „živim u autu…“ imalo je negativnu konotaciju tipa „vidi ga, ovaj je beskućnik…“, a sada postoji cela zajednica koja se time ponosi. Da vam kažem, novac uložen u neke od kombija, o kojima sam čitala i gledala, može da vam kupi solidnu kuću i plac, van Beograda, a neki mogu i stan u Beogradu na vodi da vam obezbede, no, zanemarićemo takav dvorac. Samo nov kombi srednje cene u Srbiji košta oko dvadeset pet hiljada evra, doduše, mnogi na sajtu nisu imali cenu i ovo je otprilike srednja od onih navedenih, polovan možete naći za dosta manje. Dostavni kombi koji nosi preko tri i po tone i nije više od deset godina star, kreće od nešto manje od devet hiljada evra. Adaptacija je vaša inspiracija, želja i ideja, i to ne mogu da vam kažem koliko to košta. Možda imate nešto materijala i vešte ruke, ili imate neki stariji nameštaj koji stoji i čeka svoju priliku, ili pak možete da odvojite za dizajnera i da vam neko napravi baš po meri.
Mogu samo da vam kažem, da je jedna kuhinja od oko šest kvadrata morala da bude rađena po meri i izašla je oko hiljadu i po evra. Volja vam, ali svakako zahteva izuzetno dobru pripremu i vreme. Ne mogu ni sa sigurnošću da vam kažem koliko košta registracija. Kao što znate, vi koji vozite, razlikuje se od kubikaže, konjskih snaga, ali u ovom slučaju obraća se pažnja i na nosivost. U slučaju polovnog kombija navedenog iznad, pošto nosi preko tri i po tone (tačna informacija se nalazi ipak u saobraćajnoj dozvoli), to sam unela kao referentnu vrednost, ostatak informacija iskopirala i cifru koju sam dobila je zamalo trideset šest hiljada. Tačnije 35960.30 dinara.
Dizajn enterijera ne može da izgleda minimalno, pošto je prostor realno mali, većina nameštaja se pomera, skriven je i UVEK ima višestruku funkciju, i sam raspored nekad dođe nelogičan, ali to ti je što ti je, radiš sa onim što imaš. Sve mora da ima svoje mesto, i mora da ima RED. U suprotnom se ne razlikuje od kontejnera.
Kristian Šafer (Christian Schaffer) u kombiju živi skoro četiri godine. Neke od loših strana koje je primetila su: Život u kombiju zahteva organizovanost na jako visokom nivou. Dopunjavanje rezervoara za vodu zavisno od veličine i načina korišćenja, dopunjavanje malenog frižidera, što onda iziskuje planiranje obroka na dnevnom nivou, da li ćeš moći da kupiš hranu, gde ćeš da se okupaš, veš… Na tebi je, a može da bude zamorno. Ne smete baš svuda da parkirate. A i to mesto mora biti ravno, da biste mogli da koristite svoj dom u pravom smislu te reči. Da se vaše stvari ne otkotrljaju, polome, prospu, da možete da spavate na miru… Postoji mogućnost da nemate kupatilo-toalet. Zavisi od konfiguracije. I to dodatno limitira lokaciju za parking. Verovatno je da će biti negde blizu grada ili u gradu. Ponekad se osećaš usamljeno. Zavisi kakav plan puta napraviš, ako voliš da ideš na časove slikanja ili grnčarstva, a nemaš stalnu adresu, ili ako želiš da vidiš prijatelje koji žive u nekom gradu. Problemi sa privatnošću su se pojavili na više različitih kanala. Ljudi su često radoznali, ako otvorite vrata, zapitkivaće te, tražiće da ih pustite i pokažete im. Nikad ne znaš šta možeš da očekuješ na putu. Šta će ti se desiti sa kombijem, da li će te zaustaviti policija, ili će ti neko obiti „kuću“, a može i samo da je odveze.
Njena iskustva možete ispratiti ovde: ChristianSchaffer
Freja Hejli (Freya Halley) priznala je da je napravila grešku na samom početku, tako što je izabrala prilično star kombi sa dobrom kilometražom na satu, i troškovi održavanja bili su veliki. Takođe, priznaje da je život bez frižidera, ne baš zabavan.
Ako vas više zanima kako je živela bez frižidera, možete to da uradite ovde: Freyahaley
Trent i Ali (Trent & Allie) tvrde da su postali „snobovi“ što se vode tiče. Sada peru sudove sa ekvivalentom od 2 čaše vode, a tuširaju se samo kada je to neophodno u kombiju, ali više kreatora, pogotovo iz Amerike, se dovija na način da to rade u teretanama. Još jedna stvar koja ih nervira vezana za život u kombiju je buka. Da, pošto žive u kombiju, situacija da parkiraju u urbanoj regiji je realnost. Grad sam po sebi znači da je buka, osim ako ne živite na periferiji. Saobraćaj se odvija dvadesetčetiri časa, i prolaznici i njihovi ljubimci znaju da budu bučni. Dakle, vaša spavaća soba se nalazi, pa na ulici. Kažu, takođe, da im kiša predstavlja veliku neprijatnost na način da im vlaga ostane u kombiju dugo, a dodatna nelagodu može da izazove to sto možete da izblatnjavite svoj dom.
Kanal ovog slatkog para možete ispratiti ovde: TrentAllie
Slično mišljenje dele i Dva Ranca Beg Iz Kanca, koji spadaju u retke srpske kreatore na ovu temu. Dakle, iako imaju tuš i toalet, trude se da ga koriste ako baš moraju, a ako mogu te potrebe zadovoljavaju van kombija. Još jednu od lošijih strana primetili su to da neke stvari moraju da imaju drugo mesto tokom transporta, da bude sigurno pričvršćeno, kao što je plinska boca.
U Srbiji se javlja i proces registracije vozila kao problem. Postoje dve opcije. Jedna je da se za registraciju vadi sav sadržaj kombija, a drugi da se atestira i dobije nekoliko potvrda i onda se sačeka rešenje.
Srpsku avanturu pratimo zahvaljujući njima: Dva Ranca Beg Iz Kanca
Nekoliko njih je primetilo, naravno, problem sa internet konekcijom. Najbolju konekciju imaju popularna mesta i gradovi, ali cilj je putovati svuda, zar ne? Takav način života najpogodniji je „rad od kuće“, a to zahteva pristojnu konekciju minimum. Ako si negde u prirodi, pitanje je da li ćeš imati signal, dosta zavisi od pozicija antena i od toga da li nešto taj signal zaklanja.
Ono što sam ja primetila, život u kombiju je kao život u garsonjeri, samo još manje i tešnje. Kupatilo je često u toj istoj prostoriji, a i mirisi iz „kuhinje“ se šire kroz ceo prostor, kao i miris prljavog veša. Činjenica je da možeš da otvoriš vrata i provetriće se, ali ako si na nekom hladnom mestu, nisam sigurna da je to opcija. Solarni paneli su MUST, a oni često znaju da budu skupi bez obzira što banke nude povoljnije kredite za energetsku efikasnost. Akumulator sam ne može da podnese sve, logično. Možete da uložite puno novca i sredite po volji, velika mogućnost da se desi neka nezgoda. Ma koliko ta nezgoda bila mala, moraće kod automehaničara, ili, daleko bilo, pupupu, ako je totalna šteta, praktično ostajete bez krova nad glavom.
Iako ima dosta negativnih aspekata koji život na točkovima sa sobom nose, kao i stvari o kojima morate da razmišljate i mnogo pre nego što uzmete kombi, koji život na točkovima sa sobom nose. Naravno, razumem da nije sve za svakoga i nije svako za sve i za ovakav način života ljudi se spremaju godinama. Ako ste spremni da uložite prilično, a rizikujete, da svakodnevno vodite računa i planirate one osnovne stvari, da se odreknete nepokretnog komfora koji vam stan ili kuća nude zarad mogućnosti da se probudite uz cvrkut ptica ili šum talasa, što da ne? Nisi sam, nisi sama.
Razmišljam, volela bih zaista barem jednu godinu da provedem u jednoj lepotici na točkovima. Bilo bi to ostvarenje jedne moje želje, znam i avantura koja zasigurno menja. Što da ne?
