Ovo je vreme haosa i nereda. Surovo i šturo. Čudno neko doba u kojem sve prirodno prelazi u neprirodno. Sve lepo preobrazi se u ružno.
Ovo je doba u kojem je svaki dan maskembal, ne može više niko nikog da prepozna. Zarobljeni negde između istine i laži, prevare i sumnje, na leđima svako nosi svoje breme od kojeg se lagano i sigurno sve više nadole savija.
Bez pravila i normi, bez reda i poredka. Ovo je neko novo doba u kojem se sve komplikuje. Doba u kom istina živi daleko od duše svakog pojedinca i ko zna kuda luta. Neko novo vreme u kojem svako nešto traži i sve više hoće.
Juri se kroz vreme i prostor unaokolo, baš onako kao što pas juri svoj rep. Vrti se svako oko svoje ose, pokušavajući sebe da pronađe. Posmatram duboko zagledana u slike ispred sebe, pitam se da li ljudi samo jure ili uspevaju da se pronađu?
Ako se po jutru dan poznaje, ovaj će biti savršen.
U potrazi za sobom i odgovorima, molim te, ne zaboravi da je MANJE VIŠE.
MK
