-Kako znaš kada treba da zastaneš, a kada je pravi trenutak da kreneš u akciju?
-Kada osetim da se budim bez kreativnog naboja i volje da se pokrenem, tad mi je jasno da je vreme da se dobro i valjano naspavam. To je trenutak kada počinje moja pauza. U tom periodu se zapravo odvojim od svega što mi dodatno i bespotrebno crpi energiju. Povučem se, isključim, legnem, uglavnom spavam i čekam da ponovo osvane jutro u kojem ću kad otvorim oči osetiti snažnu potrebu da stvaram i da se krećem.
Pauze i akcije su prirodni ciklusi, sigurna sam da ih svaka osoba ima, možda je jedina razlika to što neko tome pridaje važnost, a neko ne. Neko svesno živi svoju pauzu, tačnije potrebu za odmorom, dok neko drugi jednostavno oseća da se nešto menja da mu je pogon na rezervi, to prihvati i ciklus pauze preživi kroz akciju na rezervi.
Mislim da bi najbolje bilo kada bi svako težio tome da ostvari penzionerski način života pre nego ga dočeka. Požuri polako se prirodno dešava u poznoj zrelosti. Sve je ovde. Sve je sad. Radujem se što doživeh još jedan dan, koračam kroz njega prisutno i lagano. E to je sreća, to je zen. To je penzija. Ko to uspe da ostvari pre titule penzioner, taj je što se mene tiče uspešan i srećan čovek.
Ne treba ti penzija, ni pauza, a ni godišnji odmor da bi počeo da živiš sadašnji trenutak.
Danas je nedelja, moj dan ništa me više ne pitaj.
Juče sam se probudila kreativno nadahnuta, sa jakom potrebom da vežbam i stvaram, a to znači samo jedno, pauza je gotova.
Iskoristi ovaj dan,
MK
