Ako se osvrnemo, videćemo da je kroz istoriju lepota uvek bila važna kategorija i kod žena i kod muškaraca.
Pojedine istorijske ličnosti su, poput Kleopatre, i danas svojevrstan simbol lepote. Imajte na umu da se kategorija lepog, a naročito u kontekstu fizičke lepote kroz istoriju menjala. Pedesetih godina prošlog veka, moja baba Caca je bila jedna od najvećih lepotica Kragujevca i okoline. Imala je pola metra visoku natapiranu punđu i veće brkove od dede u tom periodu, i to je bio jedan od njenih najvećih estetskih aduta. Današnji trend govori o neprihvatljivosti dlaka na ženskom licu i telu. Svako vreme, dakle, diktira trend lepote.
U današnje vreme, fizički izgled postao je primarna vrednost u mnogim segmentima društva, naročito ako si žena.
Reći će ti kako ne možeš određenim profesijama da se baviš jer si niska, imaš višak kilograma, loše si odeven, imaš male grudi, ne nosiš visoke štikle. Ako se izložiš javnom komentarisanju, bez trunke razmišljanja će te pred širokim auditorijumom vređati na račun fizičkog izgleda, iako fizički izgled nije ono zbog čega stojiš na toj sceni. Ako pak i zadovljavaš nejasno definisani standard lepote, opet su velike šanse da će se pocrtavati tvoj fizički izgled, dok će se ono što je tvoja glavna vrednost koju predstavljaš biti stavljeno u drugi plan.
U modnom svetu se trend smenjuje gotovo na godišnjem nivou. Da li ćeš po svaku cenu nositi komad garderobe koji ti ne stoji dobro, samo zato što je u trendu?
Ako ti ne stoji dobro, da li zaista u njemu možeš da izgledaš i osećaš se lepo? Slično je i sa ostalim estetskim kategorijama kada posmatramo našu spoljašnjost. Možda su šiške hit ove sezone, ali mi ne stoje dobro i neću ih nositi, radije ću zadržati staru frizuru. Možda su velike usne u trendu, ali fizionomiji mog lica ne odgovaraju usne veće od ovih koje mi je priroda dala. Kada bih odlučila da potrčim za trendom i povećam usne u želji da učinim sebe lepšom prema današnjem estetskom standardu, uradila bih upravo suprotno. Poružnela bih. Ono što mnogi zaboravljaju jeste da ne biti lep u skladu sa trendom, ne znači biti ružan. Takođe, biti u trendu, ne znači da si lep.
Ne mogu da kažem da sam apsolutni protivnih estetskih korekcija. Mnoge od njih i sama primenjujem.
Čupam obrve, farbam kosu, povremeno izbeljujem zube. Za sada nisam podlegla iglama, laseru i nožu. Smatram da svako treba da odluči šta je za njega dobro, koliko je spreman daleko da ide, šta da menja, poboljša, oduzme i doda na svom telu. Hajde samo da i te izbore osvestimo.
Da ih donosimo svesno, sa jednog mirnog mesta, nakon što smo sigurni u ispravnost naše odluke. Mislim da svako treba da bude svestan zašto nešto na svom telu želi da menja, sa kojim ciljem, kada se želja javila, šta je u srži te odluke- koja potreba, može li možda ta potreba da bude zadovoljena na neki drugi način… Čini mi se da zbog zanemarivanja ovih koraka prilikom donošenja odluka o većim estetskim zahvatima, sve više svedočimo ‘preterizmu’ u svemu, pa i u estetskim korekcijama.
Jurimo trend, umesto zadovoljenje duboke unutrašnje potrebe. Šta osobu dovede do odluke da plati i ode pod nož, iglu ili laser, da trpi određene bolove, samo da izgleda isto kao neko drugi?
Okruženi smo, devojkama istih lica, istih usana, istih obrva, istih trepavica, istih frizura, odevenih u istom butiku. Da li smo stvarno svi lepi ako svi izgledamo isto? Da li svima mogu dobro da stoje te iste usne i iste obrve? Kada jednom počnemo ima li kraja? Moramo li i koliko često na korekcije, na remont, na doradu, na veliki i mali servis? Kako starimo nakon toliko zahvata? Da li verujemo da ne starimo, da zauvek ostajemo mladi, lepi i zategnuti?
Posle koliko estetskih zahvata prestajemo da koristimo filtere na društvenim mrežama i počinjemo da se predstavljamo u pravom svetlu, takvi kakvi jesmo, kao kada bi neko prošao pored nas na ulici ili se probudio kraj nas u krevetu?
Kada smo, konačno, sebi taman?
autor: Milica Dimitrijević
