Dogodilo se to krajem avgusta u trenutku kada sam razmišljala o novoj temi za naš tekst koji stvaramo zajedno. Lomila sam se između opcija, pa sam u toku jednog uobičajenog jutarnjeg razgovora sa Milicom tražila pomoć kako bih se odlučila:
-Ne znam koju temu da postavim za naredni tekst stvaramo zajedno, imaš li ti neki predlog teme?
-Novac, piši o novcu, kao iz topa izgovorila je.
-Nisam sigurna da ću umeti da odgovorim na tu temu. Hmm, to mi je dovoljan pokazatelj da bilo bi veoma korisno da prihvatim tvoj predlog. Na samu pomisao da o novcu pišem gubim konfor, baš zato prihvatam tvoj predlog. Videćemo gde će nas život i nova tema odvesti.
Nakon tog razgovora nastao je muk. Zbrka zbog nedovršenog posla vladala je mojim ličnim prostorom. Nemam drugi izbor, moram da završim započeto i raspetljam zamršeno. Tako je putovanje naše zajedničke priče o novcu trajalo od jedne avgustovske noći do ovog novembarskog jutra.
Novac je samo sredstvo, odvešće vas gde god poželite, ali vas neće zameniti na mestu vozača. – Ayn Rand
Bila jednom jedna devojka po imenu Ana, bila je mlada i lepa, stabilana koliko i jahta na nemirnom moru. Uživala je da u svakom slobodnom trenutku obilazi prodavnice i kupuje garderobu. Kupovina je bila njen hobi, znala je precizno, tačno da opiše trenutnu ponudu različitih radnji u gradu. Nakon obilaska prodavnica u njenom novčaniku bi zavladala tišina, a besparica postala bi njena realnost. Na novčaniku bi se taložila prašina, a “Nemam novac” bila je rečenica koju bi ponavljala do narednog honorara.
Nakon jednog razuzdanog šopinga dogodila se situacija koja ju je umalo koštala lišavanja slobode. Pod pritiskom krize u koju je zapala shvatila je da joj nedostatak kontrole nad novcem zapravo ograničava slobodu. Energija joj je opadala, a lakoća njenog pokreta je nestala. Odlučila je da promeni svoj odnos prema novcu. Počela je da prihvata mi(i)lioni postoje, odlučila je da uči kako da upravlja ličnim finansijama.
Čovekov pad traje dok ne dotakne dno, tek kad oseti tlo pod nogama dobije priliku da se odrazi ka ponovnom uzdizanju.
Prva lekcija koju je naučila bila je važnost štednje.
Shvatila je da novac nije samo sredstvo za kupovinu garderobe, već postoji da obezbedi sigurnost i stabilnost, a njoj je baš to nedostajalo. Počela je svakog meseca da odvaja deo primanja – makar mali iznos – u fond lične sigurnosti. S vremenom, shvatila je da ova nova navika donosi mir, osećaj olakšanja i mogućnosti da se suoči sa neplaniranim troškovima i situacijama. Štednja joj je donela sigurnost kakav šoping nikad nije pružao.
Šopingom je dobijala kratkoročno zadovoljstvo i konstantnu glad koju nije mogla da utoli. Novonastali fond doneo joj je stabilnost i nov način slobode.
Nakon što je savladala osnovu štednje, uvidela je važnost pametne kupovine i pravljenja izbora. Kada bi se našla u prilici da nešto kupi zapitala bi se: “Da li mi ovo zaista treba, donosi li radost ili mi samo privremeno vraća moć?”
Odlučila je da se tokom kupovine fokusira na kvalitet, a ne kvantitet. Shvatila je da kupovina kvalitetnih, trajnih stvari, čak i ako su skuplje, dugoročno donose veću vrednost. Na ovaj način, njeno bogatstvo više nije ležalo u ormanu i stvarima, već u mudrim odlukama.
Otkrila je da novac donosi mogućnost za stvaranje iskustva, a ne samo za kupovinu stvari.
Umesto da sav svoj budžet troši na garderobu i sitnice, odlučila je i počela da ga ulaže u putovanja i doživljaje koji su joj proširivali vidike i obogaćivali zadovoljstvo. Počela je da otkriva šta znači pravo obilje: ne u milionima, već u iskustvima i trenucima koje novac može da omogući.
Još jedna važna lekcija bila je da novac može biti alat za davanje i razmenu, a ne samo sredstvo za ispunjavanje sopstvene gladi. Tako je počela da odvaja mali deo svojih sredstava za humanitarne svrhe. Postala je kreativna u osmišljavanju kako i na koji način svojim novcem može da doprinese i usreći drugo biće.
Osećaj da pomaže ispunio je njeno srce, utrostručio zadovoljstvo na način koji nijedan luksuzni predmet nije. I tako je novac postao sredstvo za širenje blagostanja, a ne samo sredstvo za taloženje stvari u ormanu i životnom prostoru. Rodile su se nove potrebe.
Kod slova Š, Ana je postigla lakoću i balans u odnosu sa novcem.
Shvatila je da je novac sredstvo, neophodan resurs, ali da je istinska sloboda u tome kako ga koristi. Sada više nije bila “rob kupovine”, već je svoj novac koristila da gradi život pun konfora, radosti i obilja – onako kako je želela. Pronašla je svoj način. I možda najvažnije, pronašla je svoj dolce far niente – lakoću življenja, uživanje svakog trenutka u odsustvu brige o novcu. Počela je mudro da upravlja.
Na svom putovanju od A do Š lekcije o novcu Ana je uvidela da on nije samo “prljav papir”, već alat koji donosi slobodu, radost i sigurnost svakoj osobi koja nauči da ga poštuje i pametno koristi.
Kakav god odnos imali sa novcem u jednom se moramo složiti, novac je neophodan, baš kao vazduh, voda i hrana. Novac je sveobuhvatno sredstvo. Alat. Gorivo. Njegova glavna uloga je da olakša život, pruži mogućnost i podstakne slobodu.
Kad kažem: novac pruža slobodu, mislim na to da u svakom trenutku u delo može da se sprovede to što se poželi. Akcija ne mora da se odlaže, jer novac tako nalaže.
Očekuj Neočekivano
Vi nemate novčane probleme, nego probleme sa veštinama. Novčani problemi se ne rešavaju novcem, nego veštinama i inteligencijom. – Dan Lok
Ona danas zna, a znam i ja Novac voli da ga poštuješ i voliš. Novac više voli da ti služi, nego da mu budeš sluga. Jedno je sigurno, novac ne može kupiti sreću, siromaštvo ne može kupiti ništa.
Novac je moj verni sluga.
