Nema trika da neprijatnu ili lošu vest dočekamo spremni.
Ma koliko da smo samosvesni i tolerantni na nepredviđene situacije, snaga loše vesti uvek pomeri tlo pod nogama. Kada sam saznala da imam rak, nisam ni slutila koliko će iskustvo prolaska kroz lečenje promeniti – moj odnos prema svim aspektima života.
Preko noći u život ulaze neželjeni događaji i sulude situacije, kako bi nas naterali da izađemo iz zone sigurnosti i uletimo u nepoznato. To su zapravo okolnosti koje nas teraju na širenje i rast. Takvih situacija, sigurna sam, svi imamo.Imala sam ih i ja više nego što sam želela. Sad kad se setim, svaka je došla baš u pravo vreme. Svaka me je naterala da porastem i preusmerim svoje delovanje sa spolja na unutra. Smatram da su loše vesti zapravo “blagovesti”.
U mom slučaju, loše vesti su donele tektonske promene. Preko noći srušio se moj identitet i čitav moj svet. Klimakterični cunami, bacio me u stanje u kojem sam postala strana sebi. Sve što sam znala o sebi, ili sam mislila da znam prestalo je da postoji.
Tada je Homeplace postao moj oslonac – prostor u kojem sam mogla polako da vraćam osećaj sigurnosti u sebi.
Bez vodiča i mape strpljivo, polako i malo po malo počela sam ispočetka da gradim svoj novi dom. Novi život. Novu sebe. Rekla bih da većina ljudi svoje telo uzima zdravo za gotovo ne shvatajući da je telo zapravo prvi i najvažniji prostor koji imamo. Životni prostor ne čine samo zidovi i krov pod kojim spavamo – dom je i koža u koju smo odeveni. Mnogi tek kad postane kasno shvate koliko jasno telo govori i šalje signale. Koliko olakšanja nastaje kada mu damo prostor i pažnju.
U mom telu je sve ono što sam ja. Zato i volim da kažem – moje telo moj je dom.
Moj oslonac – psihoterapija
U svakoj krizi osvetljavala mi je put zato je i poštujem i volim. Na psihoterapiju sam počela da odlazim da bih se bavila svojim slabostima. Verujem da osnaživanjem svojih slabosti postajem jača, i da tako osnažena mogu menjati sebe i život na bolje. Za mene je psihoterapija postala kao i trening – redovna praksa. Na trening odlazim da jačam mišiće, snagu i volju. Na psihoterapiju odlazim da širim kapacitete ljubavi, razumevanja i tolerancije – ne samo prema sebi, već i prema drugima.
Na jednoj od grupnih terapija upoznala sam Marija Kavisho Milićević
Našle smo se u isto vreme, na istom mestu. Dve žene na istoj raskrsnici. Obe umetnice, koje su tražile profesionalni identitet. Tiho, bez velikih reči te dve hiljade šesneste počelo je naše prijateljstvo i postalo oslonac. Sila koja ne viče, ne nameće se, ali je uvek tu. Kao senka prati i podupire.
Dok je ona učila da postane telesni psihoterapeut, ja sam učila i razvijala svoj koncept „Od nereda do reda“. To prijateljstvo traje već deset godina. Iskreno, nežno, podržavajuće – jedno od onih koje ima moć da oblikuje i drži. Jedna drugoj smo vetar u leđa, i u ličnom rastu i u životnim olujama.
Marija je u međuvremenu osnovala Homeplace – holistički centar rasta i razvoja. Mesto gde se susreću istočne mudrosti, savremena znanja i različite prakse koje telo vraćaju u red i ravnotežu.
Homeplace je za mene postao drugi dom. Mesto u kojem moje telo dobija pažnju i brigu, kroz telesnu terapiju, yogu, meditaciju i tehnike koje oslobađaju i jačaju.
Sa telesnom psihoterapijom sam se upoznala na jednom sedmodnevnom retreatu Who is in, na koji me je ona pozvala. Moja ljubav prema pokretu, plesu i fitnessu prirodno me je vodila ka isprobavanju novih metoda i drugačijeg psihoterapijskog setinga. Izučavala sam pokret kao lek za dušu i telo. Na tom istraživačkom putovanju glavnu ulogu imala je moja prijateljica Marija.
Kada je klimakterični cunami srušio sve poznato, telesna psihoterapija omogućila mi je da upoznam sebe ponovo. Učila sam da se vratim svom telu i da ga ponovo prepoznam kao sopstveni prostor sigurnosti. Pomogla mi je da prihvatim novonastalo stanje. Da telo oslobodim od očekivanja, straha i bola.
Telesna psihoterapija koristi i svima koji žele dublji kontakt sa sobom – pomaže u opuštanju napetosti, boljoj cirkulaciji energije, rasterećenju emocija. Posebno prija onima koji vole pokret i izražavanje kroz telo, jer upravo kroz pokret vraća mir i snagu.
Ono što sam ja pronašla kroz ovaj psihoterapijski modalitet mogu i drugi.
Obnovila sam kontakt sa sobom kroz telesnu psihoterapiju. Takođe sam naučila ono što nijedna knjiga nije mogla da mi praktično pokaže: da je moje telo moj prvi dom. I da u tom domu ne sme biti zatrpanih hodnika i zaključanih soba.
Kao što iz ormana izbacuješ stvari koje ti više ne služe, tako i iz tela moraš izbaciti ono što je višak – sumnju, strepnju, strah, tugu, ljutnju, neizgovorene reči. Telo pamti sve. Kada naučimo da ga slušamo, ono postaje naš najbolji vodič.
Danas se na drugačiji način bavim svojim telom. Učim da ga slušam, hranim, osnažim i negujem. Ponovo ga gradim, od temelja. Jer boljeg odela od svog tela – nemam.
Ako i ti želiš da se povežeš sa svojim telom, da ga upoznaš, obnoviš i osnažiš – vrata Homeplace-a su ti otvorena. A Marija Kavisho Milićević će te dočekati da te svojim iskustvom i znanjem vešto voditi kroz proces telesne terapije. Može biti koristan i veran saveznik na tvom putu rasta i promene.
Dobro došli u HOMEPLACE
