Close
  • Nemate proizvoe u korpi.
idi na početak

Leto je more, jutro…

Tok razmišljanja prekida mi zvono telefona. Užurbano izlazim iz kupatila, mokra kosa u punđi, kapljice vode na telu, oko sebe obavijam peškir, krećem se ka sobi. Poznat zvuk forsira da ubrzam, ona zove, a kad ona zove sigurno je važno.

“Dokle će ovde kod vas duvati promaja. Zatvorite vrata, promaja će nas ubiti”, čujem njega kako izgovara dok ulazi u stan. Uvek u pravom trenutku, pomislim u sebi dok odgvaram:

“Nije do vrata, otvoren je prozor, sad ću ga zatovriti. Ne boj se!”

Zvuk zvona udara po prostoru, pitam se, kako svakog puta svojom pojavom uspe da me preusmeri, kako mu za rukom polazi? Ne znam. Pričam sa sobom dok zatvaram prozor.

Klimu ne volim, letnju vrelinu lakše podnosim dok strujanje vazduha pravi udare u prostoru, kako neki kažu, to su udari koji prete da na me ubiju. Srpska bolest “promaja”, prozor je zatvoren, a udar zaustavljen. Uspešno zadržavam smirenost i dobru energiju. Dolazim do telefona, stiskam zeleno polje izgovaram:

“Kao da je večnost prošla dok sam od kupatila došla do sobe. Zdravo Ljubavice, pričaj, slušam te.”

“Taman sam pomislila, daj da prekinem i snimim ti podcast. Slušaj, šta se dogodilo. Sinoć sam radila jedan događaj, kolega me je zvao da snimim film za lični dnevnik, kako ti to voliš da kažeš. Događaj se održavao na jednom imanju između Beograda i Kragujevca.”

“Topola ili Trešnja?”

“Neću ti otkriti mesto, a ni detalje o istom. Prati me.”

“Izvini. Pratim te Topola mi je ovih dana u glavi nešto magično se dogodilo tamo. Skrati uvod, molim te.”

“Čekaj, polako. Bila je to proslava pod vedrim nebom. Vladala je vrućina, boje i sunce su činili svoje, tako da je bilo lako, išlo je glatko.  Sve u svemu tokom pauze, prilazi mi jedan fin uglađen gospodin, započinje razgovor sa mnom, reč po reč, kaže da je vlasnik turističkog imanja iznad mora. Pozvao me je da budem njegov gost, hoće da snimim priču o tom mestu. Zvala sam te da ti kažem pakuj se, idemo na more. Trebaš mi na tom projektu.”

“Da modeliram ili da kreativno pojačam?”

“Oba. Lepo se obuci, pripremi se. Imamo tri dana da snimimo teren, osolimo kožu i ugovorim detalje. Volim te.”

“I ja tebe.”

Neko vreme ostajem sa telefonom u ruci zahvalna sam što je imam, došla je u moj prostor da mi primerom pokaže kako jedan odnos u lakoći može da se razvija i sazreva.

Leto je sazrevanje.

Pored mora, sunca i zvezdanog neba leto donese i letnji raspust, tad glavne uloge u životu igraju bezbrižnost i sloboda. To je doba godine kada sve što radim izvodim na drugačiji način. Sa više entuzijazma, ležernije i laganije. Leto sa sobom donese izobilje, i baš zato mi je posebno važno da tokom leta pronađem pravu meru za sve i u svemu.

Bezbrižnost, zaljubljivanje i dokoličarenje, čarobne radnje za razvoj, rast i sazrevanje. Kada se u odsustvu prisile sjedine pređašnja znanja i iskustva, dobije se sazrevanje. Dokolica je preko potrebna. Uživam, leto tome služi.

Leto je i oslobađanje.

Leto su i galebovi koji obleću oko trajekta tokom plovidbe ka ostrvu. Leto je Grčka i grčke salate. Razigrano istraživanje obala. Azurno plavo nebo. Sladoled i poljupci. Ruka u ruci. Leptirići u stomaku. Umnožena štrafta na beloj majci. Neizdrž dok se lubenica hladi. Kada daš krv, sreću, suze i znoj, baš kao Bebi Dol. Izmaštan Flamingo jeste i maštanje je leto.

Leto je fjaka.

Stanje uma, duha i tela u kom je umanjen nagonu za akcijom. Nastaje kada se spoje sunce, more i popodnevna vrućina. Nije lenjost, a nije ni umor, svakako jeste uzvišeno stanje uma i tela.

Leto je idealno vreme da se sredi orman.

Nije leto samo more, čini ga još svašta nešto…