MK KOLUMNA URAZUMI ME, MILICE
Dogodilo se to negde između mog tridesetog i šezdesetog dana prinudnog ležanja. Dok je vladala pompa oko početka nove sezone serije Seks & Grad i novogodišnje euforije, koja je po mom osećaju ove godine došla usiljeno i naglo. U prostoru mog dominirali su mir, tišina, blago uzbuđenje i iščekivanje trenutka u kojem svaka kockica na svoje mesto dođe. Za mene to znači samo jedno, akcija može da počne. Čekala sam da dođe ideja i prodrma me uz onaj „aha momenat“.
Držim telefon u ruci i užurbano kopiram tekst prispelog imejla pod utiskom, nejasnim mislima i osećajima, šaljem Milici poruku: „Pročitaj ovo i urazumi me molim te.“
Nakon nekoliko minuta dobijam odgovor: „Bilo bi sjajno da si ti humanitarna organizacija, znam da bi volela da jesi, ali Roki nisi. Zato lepo sad odgovori, napiši koji su tvoji zahtevi. Kako i pod kojim uslovima možeš to da uradiš. I molim te, prestani više da se snebivaš. U odgovoru pošalji jasnu i konkretnu ponudu.“
Čitam njenu poruku na glas, smejem se i počinjem da kuckam po ekranu telefona: „Kako ti bre uvek uspeš tako brzo da me urazumiš? U sekundi me resetuješ, umiriš i na zemlju spustiš. Vidi da ti kažem, upravo sam doživela „aha momenat“. Sve mi je postalo jasno. Naše prepiske moraju da dobiju značaj. U njima ima toliko materijala da ću ih majke mi Milice staviti u kolumnu. Sad znam, više ne čekam. Šta misliš kako ću da je imenujem?“
Milica: „Ne znam ajde kaži, požuri, pričaj šta si smislila?“
Ja: „URAZUMI ME, MILICE “.
Milica: „ Sjajno! Možda to može biti moje novo zanimanje, urazumljujem po kućama. Pa da, na teren prvo dođem ja da urazumim klijente, a onda kad su tako spremni i urazumljeni nastupaš ti, da se lepo svaki višak iz prostora oslobodi. Sviđa mi se ideja i jedva čekam da čitam kolumnu“.
U meni se budi osećaj podrške, vraća mi se narušeni mir, osećam koliko sam zahvalna što je imam pored sebe.
Moje i Milicine prepiske imaju veliki značaj, kako za nas dve lično, tako i za naš kreativni rad. Jedna drugu inspirišemo, ideje delimo na dnevnom nivou tolikom brzinom da često ne stignem sve da ih zabeležim u svesku. Volim sa njom da se razmenjujem, sve sa njom volim. Ona je podsticaj, vetar u leđa. Ona je ta koja je zauvek vratila osećaj sigurnosti i znanja, nisi sama imaš mene.
I eto tek tako, iznenada i bez najave dobila sam ono što sam tražila.
MK
Foto:Milica Karan
