Kao dizajneru enterijera koji se bavi organizovanjem stvari u prostoru, ljudima je često teško da povežu da primarni deo mog posla nije isključivo samo organizovanje stvari u ormanu i domu. Ne krivim ih, nije lako objasniti šta sve tačno podrazumeva moj posao i zašto se prvenstveno odnosi na oslobađanje od suvišnog sadržaja, pa tek onda na redefinisanje stila, odlaganje, slaganje i pametnu kupovinu.
Za red u prostoru ormana i doma ključne stavke su:
OSLOBAĐANJE OD SUVIŠNOG SADRŽAJA – JASNO DEFINISAN STIL – ORGANIZACIJA STVARI KOJE IMAJU UPOTREBNU VREDNOST – PAMETNA KUPOVINA
Ove stavke su temelj za uredan, organizovan prostor i red, zato sam ih i povezala u jednu celinu.
Istina je, kada radim sa klijentima, većinu vremena provodimo u određivanju šta od stvari treba zadržati, a šta je višak. Dosta vremena nam odlazi na oslobađanje od suvišnog sadržaja i selekciju, šta baciti, šta donirati, gde – kome. Za većinu, ovaj proces nije lak, zato je neophodno vreme koje izdvajam za podučavanje i razumevanje određenih mehanizma ponašanja i razmišljanja koji su kod svake individue drugačiji. Podrška i ohrabrenje su suština koja je osobi prilikom ove prve faze od nereda do reda preko potrebna.
Kada dođe krajnja faza, tačnije određivanje pravog mesta i organizovanje onog što je ostalo, to je uistinu lepši i lakši deo procesa.
Mnogi moji klijenti se javljaju sa čvrstom odlukom da organizuju stvari, redefinišu lični stil, reorganizuju stvari u prostoru i uvedu u njega red. Baš svaki je na prvom razgovoru siguran da to želi naglašavajući svoju spremnost. Međutim, kada počnemo sa radom ono što se javlja su: anksioznost, sukob, krivica, suočavanje, teskoba, sumnja, zaustavljanje želje da se otpusti nepotrebno. To je takođe trenutak u kojem često na površinu izađe strah od promene. Tokom te prve faze rada za klijenta sam više edukator, trener, mentor i psiholog, nego dizajner i organizator. Ova faza nekada traje duže, a nekada kraće, i ceo taj proces zavisi od mnogo faktora, a pre svega od stepena spremnosti osobe da prihvati, otpusti i uđe u promenu.
Ko želi od nereda da dođe do reda mora biti spreman da će se tokom rada na površini pojaviti pitanja i mnogo tema, zato je bitno biti otvoren, strpljiv, spreman. Govorim i ponavljaću:
Kada doneseš odluku da staneš ispred svog ormana, suočiš se sa situacijom i sadržajem, jedno je sigurno, očekuj neočekivano.
Nikada ne znamo šta će se tokom prve faze dešavati i kakva će reakcija biti, zato je važno da budemo otvoreni, primetimo i čujemo sve što na površinu u tom trenutku izlazi.
Najzahtevniji deo procesa od nereda do reda je upravo taj prvi korak zapravo selekcija sadržaja, zato danas ovaj post posvećujem temi:
KAKO SE BEZ GRIŽE SAVESTI OSLOBODITI STVARI KOJE SE NE KORISTE I NEMAJU VIŠE UPOTREBNU VREDNOST
Misli imaju moć, to je istina, zato je važno da utičemo na naš stav, razmišljanje i uverenje, da ukoliko iznesemo iz ormana, doma i života nešto što ne radi za nas i u našu korist, činimo loše delo, zlodelo. Da bismo izbegli osećaj krivice, od presudnog značaja je da damo sebi slobodu da ponovo biramo. Slobodu da pustimo nepotrebno. Najvažnije je da pre nego počnemo da sklanjamo iz života suvišno, sebe pripremimo i stanemo na novo mesto. Mesto na kojem je sloboda novog izbora imperativ.
Danas ću reći jednu praktičnu vežbu koja će svakome pomoći da stane u poziciju biram ono što mi danas pripada.
Otvori vrata svog ormana, pogledaj sadržaj, obrati pažnju. Tvoj zadatak je da iz njega izneseš samo one komade odeće koje bi danas bile ponovo tvoj izbor. Radi vežbu strpljivo, ne razmišljaj, osećaj, koji je to komad odeće koji ti danas pripada, koji i dalje radi za tebe i u tvoju korist, samo te stvari izvadi iz ormana. Kada završiš odabir obrati pažnju na količinu stvari koje bi bile tvoj izbor danas, u ovoj vežbi leži puno odgovora. Probaj i saznaj.
Sve je u životu podložno promeni te smo i mi kao ličnosti skloni promenama, neophodno je da živimo u skladu sa promenama. Kada jednom osvestimo, prihvatimo da smemo i možemo da birati ponovo, više nikad nećemo imati osećaj griže savesti u trenucima u kojima je važno da odpustimo i pozdravimo sve suvišno.
Tačno je, novcem kupujemo. Ukoliko je neka stvar ili predmet iskorišćen maksimalno, tvrdim neće niko osećati teskobu ni grižu savest u trenutku otpuštanja stvari koje su ispunile svoju svrhu. Teško se odvajamo od onih stvari koje su kupljene, ali nisu u potpunosti iskorišćenje, tačnije nisu upotrebljavane. Oprosti sebi, prihvati, ta kupovina nije bila pravi izbor i dogodila se bez jasnog cilja, nije odgovorila na suštinsku potrebu.
Ukoliko samostalno radiš ovaj posao i bez podrške, imaj strpljenja za sebe i znaj, ne prolaziš samo ti kroz teskobu prilikom oslobađanja od nepotrebnih stvari, ona se dešava baš svakoj individui na ovaj ili onaj način. Ono što je važno jeste znanje i prihvatanje, smeš i možeš da biraš ispočetka.
Za kraj ovog teksta imam još jedno korisno pitanje ukoliko te muči griža savest ili bilo koji drugi negativan osećaj prilikom čišćenja ormana od suvišnog sadržaja, molim te pitaj se:
Zašto mi je teško da ovo pustim?
Da li bi danas ovo ponovo bio moj izbor?
MK
