Close
idi na početak

Odlaganje kućnih poslova – put za nered u domu

Odlaganje ili prokrastinacija, nije ništa drugo nego stvaranje osećaja nemoći. Uraditi nešto odmah je prava retkost, ali trebalo bi da bude pravilo. Većina je sklona odlaganju i odugovlačenju završavanja određenog posla do poslednjeg trenutka. Kada kažem stalno odugovlači, ne mislim na to da je osoba „lenja“, u većini slučajeva istina je da postoji određena vrsta otpora prema završavanju zadatka, i postizanja pozitivnog osećaja uspeha. Svako završavanje određenog posla donosi osećaj uspešnosti.

Jedno odlaganje vodi u drugo.

Kako bi se sprečilo konstantno pomeranje određenog posla, potrebno je nadograditi nedostajuće osobine ličnosti, i početi stvaranje novih rutina. Što je zadatak neprijatniji, veće su šanse da će se duže odlagati. Ne dozvoliti da se nered gomila, je ključ za red u domu. Odluka da se pozabaviš rutinom odlaganja je prvi korak. Suočavanje sa zadatkom je naredni. Ko uspe da održava red u domu, uspeće da održava red i u svim drugim aspektima života, u to nema sumnje.

Niko ne voli da sređuje dom, ali svako uživa kada je prostor uredan i stvari stoje na svom određenom mestu.

Bez usvojenih radnih navika, nema ni reda u domu koji traje. U većini slučajeva osobe izbegavaju da redovno i aktivno učestvuju u sređivanju i uređenju prostora u kojem žive. Odlažu vraćanje stvari na svoje mesto, odmah nakon korišćenja. Tako jedno odlaganje vodi u drugo, od jedne stvari dođe do hrpe stvari, koje ne stoje na svom određenom mestu. Nakon takvog ciklusa, obično se krene u herojsko „uređenje i čišćenje“ posle kojeg sledi emotivna i fizička iscrpljenost. Posle takvog sređivanja brzo se ponovno vraća u isti princip, ostavljam poslove za kasnije.

Usvajanje promena i novih navika, počinje malo po malo. Od manjih ka većim zahtevima.

Kao prvi i glavni savet za pobedu nad odlaganjem, pristupiti poslu od manjeg ka većem zadatku, to je podržavajuće. Početi od jednog, ka drugom manjem poslu, na taj način se ostvari dovoljno podrške i poverenja, kako bi se završio i onaj najteži i najveći posao. Um pamti, dakle ako je uspešno završeno 5 malih poslova, osećaj sigurnosti će biti na dovoljno visokom nivou, to će omogućiti da se krene u završavanje većih obaveza koje se odlažu, zbog različitih razloga i teskobnih emocija.

Ukoliko osoba želi da zaista napravi „progres“, potrebno je da prihvati, da se promena rđavih navika ne dešava preko noći. Navike se lako stiču, ali teško menjaju. Promena rutina, je nešto kao borba sa slonovima. Da bi došlo do željene promene, iz negativnog u pozitivno, treba obratiti pažnju na sve što se radi, u toku jednog dana ili određenog vremenskog perioda, a što ne ide u korist pojedinca. Sve što ne ide u korist pojedinca, zove se negativan uticaj.

Tri saveta kako se može ući u savladavanje rutine održavanja reda u domu:

Zapisati spisak kućnih poslova koji čekaju i koji se uvek odlažu za kasnije. Na primer, ne stavljam prljave sudove u mašinu odmah, nego čekam da se sudopera napuni. Čekam da se veš za pranje nakupi pa uvek uključujem 4 mašine za redom.

Zatim zapisati, šta sprečava i zaustavlja da se određeni poslovi završe na vreme, odmah ili u prihvatljivom vremenskom okviru.

Nakon toga pogledati koji od navedenih poslova su najlakši i bezazleni. Šta prvo može da se promeni, a da ne iziskuje prevelike napore. U promenu rutina kreniti od njih, najlakših.

Razvijanje zdravih podržavajućih rutina, ponavljam, počinje malo po malo, dan po dan, od manjih ka većim. Za bilo koju promenu važno je znati zašto je promena potrebna, zbog čega bi se postojeće menjalo, kad se to prepozna, odnosno kada se prepozna benefit predstojeće promene motivacija za akcijom je tu, i nikad se ne gubi iz vida. Dakle najjači motiv je znati zašto hoćemo da sprovedemo određenu promenu.

 

Kad stvari imaju svoje mesto postiže se red. Vraćanjem na to određeno mesto red se održava.

MK

 

Fotografije preuzete sa sajta unsplash.com