Da li umeš da prepoznaš kada je vreme da se zaustaviš i napraviš pauzu?
Bila je to jedna od značajnijih tema kojom smo se bavile u serijalu SNEBIVANJE SREDOM. Smatram da je od presudne važnosti da svako nauči da prepozna taj magičan trenutak u kojem aktivira pauzu.
Šta nas sprečava da izgovorimo, dovoljno je vreme je da zastanem i povučem se?
Prijatelju dragi, ne znam da li i šta tebe sve može sprečavati da pauziraš i odmoriš, ali celim srcem želim da ti ispričam svoju ličnu frustraciju kada je uzimanje pauze u pitanju.
Po prirodi sam osoba koja nikada nije slepo pratila tuđa pravila. Radila sam, učila, bavila se sobom, kako bih na najbolji način živela i gradila lična pravila. Uporna, tvrdoglava i zauvek sebi dosledna, dugo sam tragala da dođem do pravih rešenja za sebe.
Kada sam pre sedam godina zakoračila u svet preduzetništva, plasiranje mog idealnog posla zahtevalo je da počnem da koristim internet u svrhu poslovanja, bilo je neophodno kreirati sadržaj za sajt i društvene mreže. U tom trenutku zaista nisam imala predstavu u šta sam se upustila. Na početku je delovalo zabavno, dinamično, inspirativno, to je zaista veliko neograničeno polje u kojem je konstantno aktivna kreativna energija. U početku je to bilo više od kreativnosti, morala sam mnogo toga da naučim i savladam, kako bih došla do ličnog izraza. Istina je, ne možemo doći do idealnog rešenja, ako ne znamo koje sve mogućnosti na raspolaganju imamo. A mogućnosti su ovde, baš kao i u životu van interneta velike.
Kako bih došla do najboljeg načina za svoj biznis, bilo je potrebno da učim sve ono što sam mislila da nikad neću. Još jedan dokaz da kad nešto zaista želimo, nema te prepreke koju nećemo savladati.
Strpljenje, fokus i vreme, su bili moji najjači saveznici. Gradila sam priču malo po malo, deo po deo, bez žurbe, svojim ritmom i tempom. Ono što je sad važno, savladala sam i tek kada sam naučila i shvatila šta taj posao znači, tek tada sam počela da primenjujem znanje tako da radi za mene i u moju korist. Kada kažem, radi za mene i u moju korist, to znači da se sve odvija kroz slobodu, radost, mir i savršen balans.
Dakle tačno je, bez malo muke nema ni nauke. Prve četiri godine sam učila, mučila se, plakala, vikala, vapila da mi se pomogne, ponekad sam i glasno psovala sebe i dan kada sam se upustila u tu avanturu. Veliki je to bio izazov za mene u svakom smislu. Na tom putovanju vodile su me strast i snažna želja da stignem do ličnog ostvarenja.
Svakog dana sam morala za još jedan korak da prevaziđem sebe. Bolelo je više nego što to rečima mogu da opišem, bila sam za svoj ukus prespora, mnogo sam vremena gubila da prilagodim svoja i tuđa pravila. Slušala sam, upijala lekcije i primere, pokušavala da implementiram novostečeno znanje, na sebi svojstven način i tako sam uz put napravila mnogo grešaka. Grešila sam ekstremno, međutim iz svih tih grešaka izlazila sam mudrija, jača i smelija, jer smelost je na internetu preko potrebna.
Potrebna je za biti, ostati i ne pokleknuti, ali to je sada druga priča.
Ima jedna velika zamka u koju uđe svako ko izabere da krene ovim putem, a ta zamka počinje ovako:
“Dobro došli u svet društvenih mreža! Mi vam dajemo velike mogućnosti, izvolite uđite iskoristite našu moć. Dragi naš korisniče daćemo ti sve, zaigraj, zavrti točak sreće. Samo izvoli priključi se, ovde tvoje želje postaju stvarnost.”
Zvuči fantastično, zar ne? Ima tu jedna mala tajna koju ti na samom startu niko ne kaže, ali evo danas ću je otkriti: “Dragi moj korisniče, pokloni se i počni, ovo je točak koji ne sme da stane. Ovde nema pauze”.
“Mama ti radiš po ceo dan”.
“Opet gledaš u telefon”.
“Marija postala si fanatična, molim te vreme je da malo zastaneš, poludećeš, ako nastaviš tim tempom da radiš. Počni da se viđaš sa ljudima koji nemaju veze sa internet poslovanjem. Popusti malo, ljubi te majka”.
“Prestani da pričaš ljudima kako funkcionišu društvene mreže i internet, aman ne zanima to svakog. Postaješ dosadna”.
Kada sam počela svakodnevno da čujem ove i slične izjave, shvatila sam da sam ozbiljno zapela. Istina je da sam skoro četiri godine posvetila učenju, istraživanju, pronalaženju rešenja i pravog načina za sebe. Istina je da sam bila fanatična. Istina je da u te četiri godine nije prošao ni jedan dan, a da nisam kreirala sadržaj. Istina je nisam znala kako da se zaustavim. Istina je plašila sam se, ako zastanem da ću propasti i da će sav trud otići niz vodu. Bio je to ogroman pritisak, snažan strah da ću izgubiti sve ukoliko se zaustavim.
Najveća frustracija nastala je kada sam shvatila da mojim životom vlada “big boss” kojeg ne vidim, a koji mi konstantno nameće pravila po kojima moram da živim, delujem i radim. Postala sam očajna kada sam se probudila i shvatila kako ne živim svoju slobodu, već strah da se zaustavim i aktiviram pauzu.
Internet je polje lažne slobode. Kada sam to prihvatila počela sam da radim, rastem i okrećem sve u svoju korist. Nisam znala, danas znam. Bila sam deo jednog sistema koji je svakodnevno gutao moju energiju. Koji je nemilice pojačavao frustraciju i strah. Bila sam zarobljen hrčak u točku koji sam nazivala prostor kreativnosti, lagala sam sebe kako živim slobodna, a zapravo sam bila u zatvoru zaleđena strahom da zastanem i napravim pauzu. Konstantno sam nosila u sebi pritisak ukoliko se izgubim i ne pojavim na internetu da ću biti kažnjena. Da ću imati minus na mesečnom izveštaju.
Trpela sam pristisak i pratila unutrašnji glas koji se svakodnevno protivio i tražio promenu, tražio da mu vratim slobodu.
Slušala sam i čekala pravi trenutak da pobedim i vratim život u svoje ruke. Taj dan je došao zajedno sa izazovom Ne skrolujem kreiram
tako sam uz pomoć prijatelja podebila i aktivirala pauzu. Isprkosila “velikom gazdi” spremna da platim cenu i vratim sebi slobodu. I tada sam svesno napravila ogromnu grešku, spremna da pobedim na svoj način. Znam život me je naučio, snažni udarci vode nas ka stvarnoj i trajnoj promeni. U tom periodu uradila sam sve što je mimo pravila, to je bio trenutak nalik na harakiri, na meni svojstven način.
Naravno, jer dok nešto ne umre, drugo se ne rađa. Uspela sam. Pobedila sam i sebe i njega, strah i brojeve, rič i bič, sve sam u tom periodu prebrodila i ponovo sam postala svoja, slobodna i rasterećena. Vratili su se stabilnost i mir.
Dragi moj prijatelju, danas želim da ti kažem, može sve i baš sve ima dve strane novčića. Te dve strane su prirodno izbalansirane, sa jedne strane gubiš, a sa druge dobijaš. To je ravnoteža, bitno je da svako nauči da gleda u ono što je dobio, sve ono sa čim u datom trenutku raspolaže. To što je ostalo, baš to nam daje snagu i vraća samopouzdanje, podržava da nastavimo dalje i pruža smelost za naredni korak.
Sve je u prirodi ciklus akcija i pauza, zato se ne plaši da aktiviraš pauzu kada osetiš da ti je potrebno.
Stiže mi poruka pre neki dan od Milice:
“Percepcija vremena mi je jako čudna u poslednje vreme, ne znam šta se dešava, ali tek sad shvatam da je sreda za tri dana, a ja nemam ni temu ni tekst. Ma nisam ni blizu teksta. Budim se danima između tri i šest. U meni je osećaj kao da je sreda za petnaest dana, osećam kao da imam neko gratis vreme tokom dana. Sva sam nekako ćiju ćiju. Sad te pitam, šta nam je činiti?”
“Sve je dobro, dobro zvučiš, to je važno. Slušaj idemo na odmor!”
“Jel to benefits of, sam svoj gazda?”, reče MIlica.
“Da, da. Aktiviram pauzu, uključiću se da to kažem. Samo ti uživaj, odmaraj i prati osećaj. Volim te!”
“I ja tebe. Sa tobom se uvek sve lako dogovorim”.
Nas dve ulazimo u nova poglavlja života i obema nam je potrebno da se zaustavimo i udahnemo kako bi prepoznale dalji pravac delovanja.
Bez snebivanja danas AKTIVIRAMO PAUZU za vaše i naše najveće dobro!
Vidimo se uskro u narednom ciklusu Snebivanja sredom, a do tad pratite nas i uživajte u svemu što smo do sad kreirale.
